Tokom sadnje voća često pravimo greške koje nas kasnije mogu skupo koštati, a da nismo ni svesni gde smo pogrešili. Agronomi preporučuju da sadite sadnice od jeseni do proleća, pa čak i zimi ako su topliji dani, ali da nikada to ne treba činiti u smrznutu zemlju.

Analiza zemljšta

Pre početka sadnje, prvi korak koji je obavezan jeste analiza tla. Naši voćari često podižu voćnjake bez analize zemljišta ili je pak rade tek reda radi, što nije dobro. Analiza zemljišta vam pokazuje trenutno stanje vaše zemlje, stanje hraniva, organske materije, pH vrednosti i sve ono što obavezno morate znati da biste se kvalitetno bavili voćarstvom.

Provera stanja u kom se nalaze sadnice voća

Sledeći korak je da pregledate stanje sadnica pre same sadnje. Izvadite sadnicu iz vrećice u kojoj se nalazila prilikom kupovine u poljoprivrednim apotekama, trgovinama ili sličnim mestima da vidite stanje korenovog sistema.

Obavezno pregledajte koren sadnice da proverite kakav mu je kvalitet – da li je zdrav ili ne. Potom ga prekratite za jednu četvrtinu da ga podstaknete na dalji rast i razvoj. Ne sadite sadnicu onakvu kakvu je dobijete prilikom kupovine ili sa sadržajem vrećice u kojoj dođe.

Obavite dezinfekciju korena sadnice tako što je stavite u kantu sa smesom vode, đubriva i zemlje, a po potrebi možete dodati i neki fungicid. Najbolje je da odstoji u toj smesi 24 sata.

Nepravilna sadnja voća

Još jedna česta greška kod podizanja voćnjaka jeste nepravilna sadnja sadnica. Često se rupe ne kopaju dovoljno duboko i široko, da li zbog lenjosti ili neznanja. Bolje je da su rupe što veće nego da su manje.

Dubina sadnje je veoma bitan faktor, nikad ne sadite ni preduboko ni preplitko. Na kalemljenim sadnicama pogledajte gde je mesto spajanja podloge i plemke, i zapamtite da ta tačka mora da bude iznad zemlje za veličinu ruke (kad uzmete sadnicu u ruku).

Svako ukopavanje sadnice više ili manje od te veličine negativno utiče na razvoj sadnice i njen dalji napredak, zbog produženja protoka hraniva kroz nju. Ako napravite grešku da to spojno mjesto postavite malo iznad zemlje, često dođe do lomljenja biljke pod uticajem snega i vetra.

Prave se greške i pri iskopanju zemlje. Prvi deo zemlje koji izvadimo iz rupe za dubinu jedne lopate (to je ona zemlja sa travom) stavlja se na jednu stranu i kasnije se ta zemlja prva stavlja u rupu oko korena sadnice. Obavezno treba potrošiti svu količinu te „zdrave“ zemlje. Zemlja koja se vadi dalje, za dubinu još jedne lopate, stavlja se na drugu stranu i ista se stavlja zadnja, kad nestane zemlje sa travom. To praktikujte svaki put.

Stavljanje đubriva u sadnji

Greške pri stavljanju đubriva zaslužuju posebnu rubriku i veoma su česte. Đubriva, bilo da su organska ili mineralna, ili pak jedna i druga, stavljaju se podalje od korena, jer mogu izazvati njegovo oštećenje. Više agronoma će dati različite preporuke, ali svi se slažu da đubrivo nikada ne ide blizu korena.

Najbolje je staviti đubrivo na dno rupe, pomešati ga sa zemljom, staviti još jedan sloj zemlje, pa tek onda sadnicu. U gornjem delu rupe možete staviti još jedan sloj đubriva, a ako se radi o zemljištu siromašnijem organskom materijom i hranivima, smanjite njegovu količinu.

Obavezno zalijte sadnice nakon sadnje radi boljeg kontakta korena i korenovih dlačica sa zemljom. Samim tim ste pomogli svojoj sadnici da se razvija. Nakon sadnje, istisnite vazduh iz jame, jer vazduh nije poželjan oko korena sadnice. Ovome pomaže i zalivanje sadnice. Kada zalijemo sadnicu sa 5 do 10 litara vode, to će sigurno istisnuti sav vazduh iz rupe.

Skraćivanje ne bi trebalo raditi odmah, jer tada nećete imati vremena. Sačekajte trenutak pre početka vegetacije i tada obavite skraćivanje sadnica na preporučenu ili željenu dimenziju. Obratite pažnju na položaj pupa. Skraćivanje obavite tako da sečete suprotno od pupa, nikad prema njemu, jer će na taj način sva voda sa vrha biljke da pada na pup i tako će dovesti do njegovog propadanja.

Tekst je originalno objavljen u magazinu Agro Planeta