Kada dođe pravo vreme za sadnju šljiva, prvo sve isplanirajte, izaberite teren, pripremite tlo i odgovarajuće sorte.

Šljiva vrlo rano cveta i osetljiva je na prolećne mrazeve. Što se tiče izbora terena za uzgoj, preporučuje se teren nagnut na južnu stranu da bi osvetljenost zasada trajala što duže. Smer redova koji se preporučuje je sever – jug. On će takođe osigurati bolju osvetljenost. Ravnice i udoline nisu pogodne za uzgoj šljive. Na brežuljcima je temperatura ujednačenija, pa je manja mogućnost pojave mraza.

Sadnja šljive se obavlja u dobro pripremljeno tlo (usitnjeno i poravnato) u proleće ili jesen kada biljka miruje. Ukoliko je moguće, preporučljivija je jesenja sadnja. Poželjni je međuredni razmak od 5 m, dok bi razmak u redu trebalo da bude 4 m. U našem podneblju najbolje je odabrati sledeće sorte: Stenley, Čačansku ranu, Čačansku najbolju, Čačanski šećer, Čačansku rodnu, Wagenheim.

Isplanirajte obradu novog zasada

Posađeni zasad u prve tri godine potrebno je redovno obrađivati i međuredno ga tanjirati, a u redu okopavati. Pre sadnje šljive odstrane se svi oštećeni delovi korena, a sitno korenje ne orezujemo. Vrh sadnice treba dodatno preseći, što će rezultirati buđenjem pupoljaka neposredno ispod reza, od kojih se tada mogu formirati primarne grane, a najčešće još iste godine i one sekundarne. Grane koje se nalaze prenisko na deblu je potrebno odstraniti. Oblikovanje krošnje nastavlja se u drugoj i trećoj godini skladno uzgojnom obliku. Sadnica se sadi u sveže iskopanu jamu, u dobro pripremljeno tlo (do dubine 0,7m), tako da kalemljeno mesto bude desetak centimetara iznad površine tla.

Na koren se stavlja sloj rastresite zemlje, koji je potrebno dobro ugaziti, i oko 20 kg stajskog đubriva i 0,5 kg NPK 7:20:30, u sloju iznad korenja. Sva dodata đubriva prekriju sa zemljom, pa se voćka zalije s najmanje 30 litara vode. Rezidbom treba regulisati generativni i vegetativni rast, ali i osigurati krošnji što više svetla i prozračnosti, ograničavati bujnije grane u korist onih manje bujnih odnosno obnavljati rodno drvo s rodnim pupoljcima.

Zanimljivo je da su šljivu u Evropu doneli stari Rimljani. Visine je u proseku od 5 do 7 metara, s pravilnim zelenkasto – belim listovima. Na svetu postoji više od 200 sorti šljiva. Plodovi šljive sadrže nizak procenat masti i mali broj kalorija. Odličan su izvor vitamina A, magnezijuma, kalcijuma, gvožđa, kalijuma i raznih vlakana. Ne sadrže holesterol.

Suzana Kljajić, dipl. inž.
poljoprivrede za zaštitu bilja
i fitopatolog