BOLEkalem – sertifikovane voćne sadnice i lozni kalemovi
Selo Konjuh, Kruševac 37254, Srbija
09 мар 2018
isplanirajte sljivik

Na vreme isplanirajte sadnju šljivika

Kada dođe pravo vreme za sadnju šljiva, prvo sve isplanirajte, izaberite teren, pripremite tlo i odgovarajuće sorte.

Šljiva vrlo rano cveta i osetljiva je na prolećne mrazeve. Što se tiče izbora terena za uzgoj, preporučuje se teren nagnut na južnu stranu da bi osvetljenost zasada trajala što duže. Smer redova koji se preporučuje je sever – jug. On će takođe osigurati bolju osvetljenost. Ravnice i udoline nisu pogodne za uzgoj šljive. Na brežuljcima je temperatura ujednačenija, pa je manja mogućnost pojave mraza.

Sadnja šljive se obavlja u dobro pripremljeno tlo (usitnjeno i poravnato) u proleće ili jesen kada biljka miruje. Ukoliko je moguće, preporučljivija je jesenja sadnja. Poželjni je međuredni razmak od 5 m, dok bi razmak u redu trebalo da bude 4 m. U našem podneblju najbolje je odabrati sledeće sorte: Stenley, Čačansku ranu, Čačansku najbolju, Čačanski šećer, Čačansku rodnu, Wagenheim.

Isplanirajte obradu novog zasada

Posađeni zasad u prve tri godine potrebno je redovno obrađivati i međuredno ga tanjirati, a u redu okopavati. Pre sadnje šljive odstrane se svi oštećeni delovi korena, a sitno korenje ne orezujemo. Vrh sadnice treba dodatno preseći, što će rezultirati buđenjem pupoljaka neposredno ispod reza, od kojih se tada mogu formirati primarne grane, a najčešće još iste godine i one sekundarne. Grane koje se nalaze prenisko na deblu je potrebno odstraniti. Oblikovanje krošnje nastavlja se u drugoj i trećoj godini skladno uzgojnom obliku. Sadnica se sadi u sveže iskopanu jamu, u dobro pripremljeno tlo (do dubine 0,7m), tako da kalemljeno mesto bude desetak centimetara iznad površine tla.

Na koren se stavlja sloj rastresite zemlje, koji je potrebno dobro ugaziti, i oko 20 kg stajskog đubriva i 0,5 kg NPK 7:20:30, u sloju iznad korenja. Sva dodata đubriva prekriju sa zemljom, pa se voćka zalije s najmanje 30 litara vode. Rezidbom treba regulisati generativni i vegetativni rast, ali i osigurati krošnji što više svetla i prozračnosti, ograničavati bujnije grane u korist onih manje bujnih odnosno obnavljati rodno drvo s rodnim pupoljcima.

Zanimljivo je da su šljivu u Evropu doneli stari Rimljani. Visine je u proseku od 5 do 7 metara, s pravilnim zelenkasto – belim listovima. Na svetu postoji više od 200 sorti šljiva. Plodovi šljive sadrže nizak procenat masti i mali broj kalorija. Odličan su izvor vitamina A, magnezijuma, kalcijuma, gvožđa, kalijuma i raznih vlakana. Ne sadrže holesterol.

Suzana Kljajić, dipl. inž.
poljoprivrede za zaštitu bilja
i fitopatolog

09 мар 2018
o sadnji voca

Najčešće greške koje se dešavaju pri sadnji voća

Tokom sadnje voća često pravimo greške koje nas kasnije mogu skupo koštati, a da nismo ni svesni gde smo pogrešili. Agronomi preporučuju da sadite sadnice od jeseni do proleća, pa čak i zimi ako su topliji dani, ali da nikada to ne treba činiti u smrznutu zemlju.

Analiza zemljšta

Pre početka sadnje, prvi korak koji je obavezan jeste analiza tla. Naši voćari često podižu voćnjake bez analize zemljišta ili je pak rade tek reda radi, što nije dobro. Analiza zemljišta vam pokazuje trenutno stanje vaše zemlje, stanje hraniva, organske materije, pH vrednosti i sve ono što obavezno morate znati da biste se kvalitetno bavili voćarstvom.

Provera stanja u kom se nalaze sadnice voća

Sledeći korak je da pregledate stanje sadnica pre same sadnje. Izvadite sadnicu iz vrećice u kojoj se nalazila prilikom kupovine u poljoprivrednim apotekama, trgovinama ili sličnim mestima da vidite stanje korenovog sistema.

Obavezno pregledajte koren sadnice da proverite kakav mu je kvalitet – da li je zdrav ili ne. Potom ga prekratite za jednu četvrtinu da ga podstaknete na dalji rast i razvoj. Ne sadite sadnicu onakvu kakvu je dobijete prilikom kupovine ili sa sadržajem vrećice u kojoj dođe.

Obavite dezinfekciju korena sadnice tako što je stavite u kantu sa smesom vode, đubriva i zemlje, a po potrebi možete dodati i neki fungicid. Najbolje je da odstoji u toj smesi 24 sata.

Nepravilna sadnja voća

Još jedna česta greška kod podizanja voćnjaka jeste nepravilna sadnja sadnica. Često se rupe ne kopaju dovoljno duboko i široko, da li zbog lenjosti ili neznanja. Bolje je da su rupe što veće nego da su manje.

Dubina sadnje je veoma bitan faktor, nikad ne sadite ni preduboko ni preplitko. Na kalemljenim sadnicama pogledajte gde je mesto spajanja podloge i plemke, i zapamtite da ta tačka mora da bude iznad zemlje za veličinu ruke (kad uzmete sadnicu u ruku).

Svako ukopavanje sadnice više ili manje od te veličine negativno utiče na razvoj sadnice i njen dalji napredak, zbog produženja protoka hraniva kroz nju. Ako napravite grešku da to spojno mjesto postavite malo iznad zemlje, često dođe do lomljenja biljke pod uticajem snega i vetra.

Prave se greške i pri iskopanju zemlje. Prvi deo zemlje koji izvadimo iz rupe za dubinu jedne lopate (to je ona zemlja sa travom) stavlja se na jednu stranu i kasnije se ta zemlja prva stavlja u rupu oko korena sadnice. Obavezno treba potrošiti svu količinu te „zdrave“ zemlje. Zemlja koja se vadi dalje, za dubinu još jedne lopate, stavlja se na drugu stranu i ista se stavlja zadnja, kad nestane zemlje sa travom. To praktikujte svaki put.

Stavljanje đubriva u sadnji

Greške pri stavljanju đubriva zaslužuju posebnu rubriku i veoma su česte. Đubriva, bilo da su organska ili mineralna, ili pak jedna i druga, stavljaju se podalje od korena, jer mogu izazvati njegovo oštećenje. Više agronoma će dati različite preporuke, ali svi se slažu da đubrivo nikada ne ide blizu korena.

Najbolje je staviti đubrivo na dno rupe, pomešati ga sa zemljom, staviti još jedan sloj zemlje, pa tek onda sadnicu. U gornjem delu rupe možete staviti još jedan sloj đubriva, a ako se radi o zemljištu siromašnijem organskom materijom i hranivima, smanjite njegovu količinu.

Obavezno zalijte sadnice nakon sadnje radi boljeg kontakta korena i korenovih dlačica sa zemljom. Samim tim ste pomogli svojoj sadnici da se razvija. Nakon sadnje, istisnite vazduh iz jame, jer vazduh nije poželjan oko korena sadnice. Ovome pomaže i zalivanje sadnice. Kada zalijemo sadnicu sa 5 do 10 litara vode, to će sigurno istisnuti sav vazduh iz rupe.

Skraćivanje ne bi trebalo raditi odmah, jer tada nećete imati vremena. Sačekajte trenutak pre početka vegetacije i tada obavite skraćivanje sadnica na preporučenu ili željenu dimenziju. Obratite pažnju na položaj pupa. Skraćivanje obavite tako da sečete suprotno od pupa, nikad prema njemu, jer će na taj način sva voda sa vrha biljke da pada na pup i tako će dovesti do njegovog propadanja.

Tekst je originalno objavljen u magazinu Agro Planeta

09 мар 2018
domaci_orah

Kako se sadi orah

Orah se može saditi u jesen ili u proleće. Preporučuje se jesenja sadnja, jer se sadnice tako bolje primaju, a kod njih je i bolji rast u prvoj godini od sadnje. Orasi koji se sade kao sadnice daju bolji kvalitet kako ploda, tako i drveta. Orah uzgajan iz semena (generativnim putem) donosi puni rod tek između 10. i 15. godine nakon setve / sadnje.

Agroekološki uslovi

Za gajenje plemenitih sorti oraha najštetnije su niske temperature vazduha u početku vegetacije. Osetljiv je na visoke letnje i niske zimske temperature. Često nastrada od prolećnih mrazeva, ali se kasnije obnovi.

U toplijim krajevima orah redovnije i bolje rađa. Njegov koren u vreme zimskog mirovanja i mrazeva gotovo nikad nema oštećenja od mraza, a deblje žile izdrže i do -10°C. Mladi plodovi oraha mogu izdržati temperature samo do -1°C, u prvoj fazi rasta do -2°C, a otvoreni muški cvetovi do oko -3°C.

Za uspešno gajenje oraha dovoljno je oko 750 mm godišnjih padavina, ali dobro raspoređenih. Takav povoljan raspored padavina kod nas je retkost. Za sušnije agroklimate neophodno je zalivanje oraha leti, i to sa 40 – 50 mm vode mesečno.

Orah je heliofitna biljka, što znači da mu je potrebno mnogo svetlosti za rast i razvoj. U protivnom, rašće samo u visinu, a rodnost će mu biti smanjena.

Izbor položaja za podizanje zasada

Za podizanje zasada oraha potrebna su duboka plodna zemljišta na blagim padinama ili ravnim terenima. Izuzetno su pogodna aluvijalna zemljišta bogata humusom (zemljišta nastala nanosima reka).

Orah možemo saditi na kamenitom i glinovitom zemljištu, kao drvored, ogradu, kao i čiste zasade oraha po sistemu jednakostraničnog trougla (zbog boljeg osvetljenja).

Pogodni položaji za zasad oraha obično su položaji na kojima se uspešno gaji vinova loza. To su blagi nagibi s kajsijama kao međukulturom. Kod nas se orah gaji do 1000 metara nadmorske visine.

Priprema zemljišta za sadnju

Orahu odgovaraju duboka i plodna zemljišta, premda se može uzgajati i na zemljištima slabijeg kvaliteta. Podnosi i kisela i slabo alkalna zemljišta. Za plantažni i intenzivan gajenje oraha potrebno je odabrati duboka i propusna zemljišta, s reakcijom zemljišta pH 6,5 – 7,5 kao i sa oko 10 mg fiziološki pristupačnog P2O5 i oko 20 mg pristupačnog K2O.

Priprema zemljišta za sadnju oraha ne razlikuje se od pripreme zemljišta za jabuku. Treba samo voditi računa o specifičnosti oraha u pogledu reakcije zemljišta i sadržaja hraniva u zemljištu kao i, s time u vezi, o agro – meliorativnim i hidro – meliorativnim zahvatima.

Nakon sadnje bilo bi dobro (naročito na zemljištima slabijeg kvaliteta) oko svake sadnice oraha dodati 20 – 30 kg stajskog đubriva, vodeći računa o tome da se ono ne stavlja direktno na koren, niti blizu korenovog vrata.

Pre sadnje oraha, sa zemlje je potrebno ukloniti suvišne drvenaste biljke zajedno s njihovim korenjem jer se time umanjuje opasnost od truleži korena u novom zasadu. Teren je potrebno poravnati kako bi se sprečilo zadržavanje vode ili postaviti odvodnu drenažu zato što orah ne podnosi stajaću vodu. Nakon krčenja i ravnanja po površini se rasture organska i mineralna đubriva, a zatim se zemljište rigoluje na dubinu od oko 80 cm.

Izbor sadnog materijala

Za gajenje oraha u intenzivnim plantažama preporučuje se sadnja isključivo kvalitetnih sadnica kalemljenih plemenitih sorti oraha. Kvalitetniji su orasi koji se sade kao sadnice, jer daju bolji kvalitet i ploda i drveta.

Najbolje je saditi sadnicu koja nema krošnje. Letorast oraha ima vrlo veliku srž, pa je potrebno, kad je prekratimo pri sadnji, sredinu rane premazati kalemarskim voskom.

Kod podizanje zasada oraha radi proizvodnje plodova, sadnice oraha moraju imati razgranat korenov sistem, a to se postiže skraćivanjem glavne žile kod podloge pred kalemljenje.

Proizvodnja sadnog materijala kod oraha se vrši generativnim putem (semenom) i vegetativnim putem (kalemljenjem radi dobijanja sortnih sadnica) kao i u retkim slučajevima izdancima i kulturom tkiva.

Izbor podloga

Zbog složenosti i poteškoća u tehnici kaljemljenja oraha, na tržištu je stalna nestašica kalemljenih oraha. Kod nas se orah često razmnožavao najčešće iz semena. U savremenoj proizvodnji sadnice se proizvode kalemljenjem na podlogu proizvedenu iz semena.

Orah je, za razliku od drugih voćnih vrsta koje se same ukorenjuju (npr. leska) ili imaju na raspolaganju bezbroj tipova vegetativnih i generativnih podloga (npr. jabuka), ograničen na samo jednu podlogu gajenu iz semena.

U praksi je, dakle, najviše prihvaćena podloga proizvedena od ploda domaćeg oraha (Juglans regia) i to zato što je na toj podlozi bolji prijem kalema i bolja rodnost nego npr. na podlogama Juglans nigra, Juglans mandshurica, Juglans hindsii kao i Juglans sieboldiana.

Izbor sorata

Kod izbora sorte bitno je voditi računa o vremenu cvetanja, rodnosti, kvalitetu plodova kao i osetljivosti na biljne bolesti i štetočine. Da bi se podigao zdrav voćnjak osnovni preduslov je da se zasadi bezvirusni sadni materijal (sadnica) koji se može naći kod stručnih i iskusnih rasadničara.
Izbor uzgojnog oblika

Za plantažno gajenje oraha preporučuje se uzgojni oblik »vaza«. Visina debla iznosi oko 140 cm (od zemljišta do najniže primarne grane). Pri toj visini debla možemo računati i na mehaniziranu berbu oraha tresačima, a tako visoko deblo povoljno utiče na početak rodnosti, gustoću sadnje, uravnoteženje vegetativnog i generativnog rasta.

Bez obzira na to da li smo sadnice posadili u jesen ili proleće, prekraćujemo ih samo u proleće na oko 180 cm visine.

Sadnicu prekraćujemo 0,5 cm iznad pupoljka i tu ranu obavezno treba premazati kalemvoskom, jer rane oraha teško zarastaju.

Ispod mesta prekraćivanja poteraće vršni pupoljak i bočni pupoljci. Odabiru se tri pupoljka koji će graditi tri osnovne (primarne) grane budućeg uzgojnog oblika »vaza«. Kao i grane moraju biti raspoređene spiralno i udaljene jedna od druge najmanje 20 cm.

Vreme i tehnika sadnje

Preporučuje se jesenja sadnja. Plan sadnje zavisi od namene oraha i vrste sadnica. Može se saditi na razmake 10 x 10 m, 10 x 9 m, ali i 5 x 5 m, što je slučaj u intenzivnim zasadima sa slabo bujnim sortama, tako da broj sadnica po hektaru može varirati od 90 do 400. Ako sadimo orah s međukulturom, odabraćemo, naravno, onaj veći razmak.

Pojedina stabla oraha sadimo tako da svojom senkom ne štete drugim biljkama, naročito stoga što kalemljen orah ne raste toliko u visinu kao nekalemljen orah. Kelemljeni orasi dosižu punu rodnost posle 15 godina, kada krošnje popune ceo prostor. Do tada se razmak u redu i mogući međuredni prostor može popuniti nekom drugom voćnom vrstom koja će roditi u najkraćem vremenu. Stari se vinogradi takođe mogu zasaditi orahom. Tada se stari čokoto postepeno vade.

U zasad je potrebno posaditi nekoliko sorti radi stranooplodnje i boljeg podudaranja cvetanja ženskih i muških cvetova.

Održavanje zasada

Postignutu plodnost zemljišta dobijenu pripremom zemljišta pre sadnje kao i agrotehničkim i hidrotehničkim zahvatima treba održavati (ako ne i poboljšati) tokom čitavog iskorištavanja zasada oraha. Samo tako ćemo moći održati visoku i redovnu rodnost.

Stoga se to iznošenje biljnih hraniva iz zemljišta, za izgradnju vegetativnih organa i plodova, mora isto tako svake godine vraćati zemljištu đubrenjem, pre svega mineralnim đubrivima. Računa se da voćnjak koji rodi 4 t/ha suvih plodova godišnje iznosi iz zemljišta oko 150 kg čistog azota, 60 kg P2O5 i 140 kg K2O.

U prvoj godini moramo planirati barem jedno ručno zalivanje bude li suše i kritičan nedostatak vlage u zemljištu.

U drugoj godini, kao i u prethodnoj, posebnu pažnju treba obratiti na čuvanje vlage u zemljištu. Pre početka vegetacije bi trebalo obaviti prvu prihranu azotom koji se dodaje u obliku KAN-a po 1 kg za svako stablo.

U trećoj godini biće potrebno obaviti još 2 – 3 ručna okopavanja i isto toliko puta mašinsku međurednu obradu, tako da celu površinu održavamo nezakorovljenu i što je moguće više čuvamo vlagu u zemljištu.

Orah gradi veoma veliko stablo i krošnju koja daje veliki hlad, tako da pod orahom i trava slabo uspeva.

Đubrenje

Različiti organi oraha troše različite količine hranjivih materije; lišće troši kalijum i magnezijum, a plodovi fosfor i azot. Đubrenje pomaže u otpornosti na mraz, bolestima i štetočinama kao i u ostvarenju boljeg kvaliteta ploda i dugovečnosti stabla.

U mladim zasadima oraha najveće su potrebe za azotom koji se dodaje pre početka vegetacije i krajem maja i početkom juna. Količina čistog azota potrebnog za đubrenje jednog stabla u prvoj godini iznosi 100 g, a svake sledeće, količina se povećava dva puta. Azot je potreban za zametanje plodova do kraja vegetacije.

Potrebno je voditi računa o količini primene mineralnih đubriva jer dodana u prevelikim količinama narušavaju strukturu zemljišta a deluju štetno na orah. Uz organsko đubrivo preporučljivo je dodati i mineralno đubrivo jer organsko ne sadrži dovoljno mineralnih materija.

Nakon sadnje bilo bi dobro (naročito na zemljištima slabijeg kvaliteta) oko svake sadnice oraha dodati 20 – 30 kg stajskog đubriva uz NPK đubrivo u odnosu 7-20-30 ili 8-26-26, vodeći pri tome računa da se đubrivo ne stavlja direktno na koren niti blizu korenovog vrata.

Za naše proizvodne uslove predlažu se sledeće sorte kalemljenih oraha: Drjanovski, Sorrento, Šejnovo, Esterhazi II, Mavette, Rasna, Geisenheim 139, Šam­pion, Hartlev, Geisenheim 286, Jupiter, Franquette, Elit, Parisienne i Novosadski kasni.

Navodnjavanje

Navodnjavanje oraha preporučuje se kao mera koja pomaže u kvalitetnijem rastu i prinosu oraha. Vodom se prenose rastopljene mineralne i organske materije iz zemljišta i lista u druge organe. S druge strane, navodnjavanjem se kvari struktura zemljišta i zbog toga je potrebno zemljište koje se navodnjava đubriti organskim đubrivom jer se hranjive materije ispiru u dublje slojeve zemljišta. Za orah najpogodnije je površinsko navodnjavanje po sistemu brazde.

Izvori:

I. Krpina; Voćarstvo; 2004.
Ing. Krešimir Petranović; Voćarstvo; Peto, prošireno izdanje; 2005.
Ljiljana Pongrac, Karlo Brzica; Priprema i sadnja voćnjaka; 1993.

02 мар 2018
saveti

Saveti za pravilnu sadnju voćnih sadnica

Saveti koje vam ovde dajemo su vrlo važni za uspeh sadnje. Jako je bitno da nakon zatrpavanja jame, nabačenu zemlju dobro nagaziti i politi, zatim ponoviti postupak. Ovo je važno odraditi zbog rizika od plesni korenovog sistema u slučaju kada ostane dosta vazduha medju žilama.

Saveti za izbor sadnog materijala

Kod izbora sadnog materijala potrebno je dobro obratiti paznju na oprašivanje određene sorte. Zato je potrebno uz primarnu sortu voća ubacimo i po neki komad druge sorte koja ima ulogu oprašivača. Naravno, morate voditi računa da je ta sorta kompatibilna sa osnovnom sortom.

Pre nabavke voćnih sadnica

Pre nego što zasadite ili krenete u nabavku sadnog materijala, jako je važno proveriti osobine zemljišta na kome se sadi. To su mehanička i hemijska svojstva zemljišta, položaj terena, klimatski uslovi na određenoj teritoriji, izloženost vetru, prozračnost i drugi bitni faktori za normalan razvoj sadnica.

Na osnovu toga možete izabrati pogodnu vrstu i sortu za vaše uslove gajenja sadnica.

02 мар 2018
greške

Greške koje se najčešće javljaju u sadnji

Sadnica voća se nikada ne sadi kada su temperature ispod nule i kada je zemlja smrznuta. To je osnovno i najvažnije pravilo.

Ono što nadalje treba odraditi pre same sadnje je obavezno odraditi analizu zemljišta. Ova greška je tako česta kod naših voćara. Naši voćari najčešće podižu voćnjake bez analize zemljišta. Šta nam ova analiza pokazuje? Analiza zemljišta vam pokazuje trenutno stanje vaše zemlje, stanje hranljivih materija, organske materije, ph i sve ono što obavezno morate znati za kvalitetno bavljenje voćarstvom.

Dalje, pregledajte stanje same sadnice neposredno pre sadnje. Izvadite sadnicu iz kese u kojoj se nalazi sadnica voća i pogledajte stanje korena. Obavezno pregledajte da li je koren sadnica voća zdrav i skratite ga za 1/4. Na taj način ćete ga podstaći na razvoj i dalje ožiljavanje. Ne sadite sadnicu onakvu kakvu dobijete ili sa sadržajem kesice u kojem dođu sadnice.

Odradite dezinfekciju korena sadnice, tako što stavite sadnicu u kantu, sa smjesom vode, đubra i zemlje. Po potrebi možete dodati neki fungicid po prporuci vašeg agronoma ili stručnog savetnika. Najbolje je da ostoji u toj smjesi narednih 24 sata.

Moguće greške

Najčešće greške koje se čine u samoj rupi prilikom sadnje sadnica voća su:

-rupe se kopaju kasno i nisu dovoljno velike,

-sadnice se sade duboko,

-koren sadnice se ne zatrpava odgovarajućom zemljom,

-nepravilno se dodaju mineralna đubriva,

-nepravilno se dodaje stajnjak,

-ne obavlja se obavezno zalivanje posle sadnje,

-u hladnim krajevima gde preti golomrazica ne nagrće se zemlja oko sadnice.